Sindikat
Sloboda učlanjenja i formiranja sindikata
Ustav republike Crne Gore garantuje slobodu političkih, sindikalnih i drugih asocijacija i radnji, bez dozvole, uz registraciju kod odgovarajućeg ovlašćenog tela. Zaposleni ima pravo da osnuje asocijacije, učestvuje u pregovaranju kada se uspostavljaju kolektivni ugovori, reši kolektivne i individualne sporove na prijateljski način, da se konsultuje, obavesti i da izrazi svoj stav u vezi važnih problema u smislu zapošljavanja.
Zaposleni, ili predstavnik zaposlenih ne može da bude odgovoran ili stavljen na manje značajnu poziciju u smislu odredbi zaposlenja usled gorepomenutih aktivnosti ako on/ona radi u skladu sa Zakonom i kolektivnim ugovorom i ugovorom o zapošljavanju.
Izvori: §53 Ustava republike Crne Gore; §191-197 Ugovora o radu, 2019
Sloboda kolektivnog pregovaranja
Zaposleni ima pravo da učestvuje u pregovaranju kada se uspostavljaju kolektivni ugovori, da reši kolektivne i individualne radne sporove na prijateljski način.
Postoji tri tipa kolektivnog ugovora. Prvo, postoji opšti kolektivni ugovor. On važi za sve poslodavce i zaposlene u zemlji. Tu postoje osnovni elementi za definisanje plate, kompenzacija isplate i drugih zarada zaposlenih i opseg prava i obaveza koje postoje usled zaposlenja. Drugo, postoji nivo ogranka kolektivnog ugovora koji uspostavlja minimalnu platu u odgovarajućem ogranku aktivnosti, grupe ili podgrupe aktivnosti, elemenata za uspostavljanje osnovne plate i drugih zarada zaposlenih i koji reguliše opseg prava i obaveza zaposlenih. Treće, postoji kolektivni ugovor poslodavca koji uspostavlja minimalnu platu, elemente za određivanje osnovne plate, kompenzaciju isplate i druge zarade zaposlenih i reguliše šira prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog do kojih dolazi od i baziraju se na zaposlenju. Treba da ga potpiše posrednik odgovarajućeg tela poslodavca i predstavnik organizacije sindikata.
Sindikat sa određenim predstavnicima ima pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora; učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova; učešće u radu Socijalnog veća i drugih tročlanih i višečlanih tela; i druga prava koja su definisana specijalnim zakonima za ovlašćenu organizaciju sindikata. Opšti i ogranak kolektivnog ugovora biće registrovan kod Ministarstva i objavljen u "Službenom glasniku Crne Gore". Zaposleni imaju garantovano pravo na asocijaciju i aktivnosti sindikata, bez prethodne dozvole.
Socijalno veće treba da se osnuje kako bi uspostavilo i razvilo socijalni dijalog u smislu problema važnih za postizanje ekonomskog i socijalnog statusa zaposlenih i poslodavaca i uslova za njihov život i rad, razvoj kulture dijaloga, podstreka da se uspostavi mirno rešenje individualnih i kolektivnih radnih sporova i drugih problema do kojih dolazi usled internacionalnih dokumenata u vezi sa ekonomskim i socijalnim statusom zaposlenih i poslodavaca.
Socijalno veće treba da uspostavi tročlanu telo, koje se sastoji od predstavnika Vlade Crne Gore, tj. odgovornog opštinskog tela, predstavnika ovlašćenih organizacija sindikata i ovlašćenih asocijacija zaposlenih.
Socijalno veće daje preporuke o razvoju i poboljšanju kolektivnog pregovaranja; utiče na ekonomsku politiku i mere za njenu implementaciju; plate i cene; konkurente i produktivnost; privatizaciju i druge probleme strukturalnog prilagođavanja; zaštitu radnog mesta i okruženja; obrazovanje i profesionalno usavršavanje; profesiju, bezbednost i zdravlje; socijalnu zaštitu; demografske trendove i druge probleme od važnosti za implementaciju i poboljšanje ekonomskih i socijalnih politika.
Izvori: §181-187 Zakona o radu, 2019; §5 Akta predstavnika sindikata, 2010; §2, 4 i 6 Akta Socijalnog veća.
Pravo na štrajk
Ustav republike Crne Gore garantuje da zaposleni ima pravo na štrajk. Kada se štrajk organizuje, komitet za štrajk ima obavezu da obavesti poslodavca o štrajku pismenim putem ne kasnije od pet dana pre dana početka štrajka ili 24 sata pre početka štrajka upozorenja, ako neki drugi vremenski period nije naveden u zakonu. Odluka da se pokrene sektorni ili generalni štrajk mora da se podnese kompetentnom predstavniku organizacije poslodavaca, osnivaču i javnom administrativnom telu specifičnog područja 10 dana pre dana početka štrajka.
Odluka da se pokrene štrajk u aktivnostima u vezi sa osnovnim Uslugama, javnim korisničkim uslugama i javnim uslugama mora da se podnese kompetentnom predstavniku organizacije poslodavaca, osnivaču i javnom administrativnom telu ili kompetentnom opštinskom telu 10 dana pre početka štrajka.
Zaposleni u odbrambenim snagama Crne Gore, policija i državna tela, usled zaštite javnog interesa, mogu da organiziju štrajk samo na način koji neće dovesti u opasnost nacionalnu bezbednost, bezbednost osoba i imovine, javni interes građana ili funkconisanje državnih tela. Ova procena treba da se dostavi od strane kompetentnog državnog tela za nacionalnu bezbednost u roku od 24 sata od objave štrajka. Tamo gde je kompetentno vladino telo za nacionalnu bezbednost izvršilo procenu da će aktivnosti dovesti u opasnost nacionalnu bezbednost, bezbednost osoba i imovine, javni interes građana ili funkcijonisanje državnih tela, štrajk ne može da se organizuje.
Organizacija štrajka ili učešće u štrajku pod uslovima izloženim iznad od strane Zakona ne predstavljaju nepoštovanje radne obaveze, ne mogu da budu osnova za pokretanje procedure za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenog, za uklanjanje zaposlenog sa posla i ne može da dovede do okončavanja zaposlenja zaposlenog. Zaposleni koji učestvuje u štrajku nema pravo na platu. Zaposleni koji mora da radi u toku štrajka, zarad brige o minimalnom radnom procesu ima pravo na platu u proporciji vremena provedenog na poslu.
U vezi sa Zakonom o štrajku, poslodavac ne može da zaposli nove osobe koje bi zamenile učesnike štrajka, osim ako sledeće nije stavljeno u opasnost: staranje o procesu rada koje pruža bezbednost imovine i osoba, kao i ispunjavanje obaveza do kojih dolazi usled ratifikovanih internacionalnih sporazuma. Poslodavac ne može da spreči zaposlene od organizacije i učestvovanja u štrajku, niti da koristi pretnje i ubeđivanje za okončavanje štrajka. Zakon o radu zabranjuje zaposlenom i agencijama za privremeno zaposlenje da sklope ugovor za zamenu zaposlenih u toku legalnog štrajka.
Izvori: §66 Ustava republike Crne Gore; §12, 18, 27 i 28 Akta o štrajku, 2015; §54(4) Zakona o radu, 2019
Odredbe sindikata:
- Constitution of the Republic of Montenegro
- Labour Law, 2008
- Strike Act
- Representativeness of Trade Unions Act, 2010
- Social Council Act
