Godišnji Odmor I Odmor
Zdravlje I Bezbednost
Radnici imaju pravo na plaćen godišnji odmor. Trajanje godišnjeg odmora utvrđuje se u odnosu na vreme provedeno na poslu. Radnik ima pravo na 1/12 godišnjeg odmora za svaki mesec rada kod poslodavca ako zapošljavanje počinje ili se završava u toku te kalendarske godine. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se pod ugovorom o zapošljavanju ili kolektivnim ugovorom, međutim ne može da bude manje od 20 radnih dana tokom kalendarske godine. Nastavnici, eskpert-savetnici, predavači u obrazovnim institucijama imaju pravo na godišnji odmor tokom letnjeg raspusta koji ne može da traje duže od raspusta. Radnik mlađi od 18 godina ima pravo na godišnji odmor od najmanje 24 radna dana.
Ako radnik nije koristio svoj godišnji odmor ili deo godišnjeg odmora u kalendarskoj godini usled izostanka sa posla u skladu sa odredbama zdravstvenog osiguranja, trudnoće ili roditeljskog dopusta i dopusta sa rada zbog brige o detetu, on/ona će imati pravo da koriste taj odmor do 30. juna sledeće godine. Plaćanje u toku godišnjeg odmora se utvrđuje pod kolektivnim ugovorom i ugovorom o zapošljavanju.
Zaposleni koji nije koristio pravo na godišnji odmor ili ga je delimično koristio usled greške poslodavca ima pravo na kompenzaciju za štetu. Kompenzacija se definiše na osnovu naplate od strane poslodavca za mesec u kojem se kompenzacija načinila, u zavisnosti od dužine neiskorišćenog odmora.
Godišnji odmor može da se uzme iz jednog ili dva dela, izuzetno može da se uzme iz nekoliko delova ako to zatraži zaposleni. Zaposleni ne koristi godišnji odmor usled privremene nemogućnosti da radi, nedolaska na posao zbog brige o detetu, zaposleni može da koristi godišnji odmor kada se vrati na posao. Zaposleni ima pravo da koristi godišnji odmor u roku od 15 meseci od datuma ponovnog vraćanja na posao.
Izvor: §79-86 Zakona o radu, 2019
Odsustvo Zbog Bolesti I Benefiti Ozlede Na Radu
Radnici imaju pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku državnih i religioznih praznika. Ako radnik radi u toku praznika, ima pravo na povećanu zaradu u skladu sa kolektivnim ugovorom i ugovorom o zapošljavanju.
Pod Zakonom o državnim i drugih praznicima, državni praznici su Dan nezavisnosti (21. maj) i Dan državnosti (13. jul). Drugi praznici su Nova godina (1. januar) i Praznik rada (1. maj). Državni i drugi praznici slave se dva dana. Ako državni praznik pada u nedelju, državni praznici se pomeraju na sledeći radni dan.
Zakon dozvoljava određenim ekonomskim telima, ako priroda aktivnosti ili tehnologija zahtevaju neprekidni rad, da rade danima praznika. Licenca za rad ovih tela izdaje se od strane administrativnih tela nadležnih za ekonomske odnose (Ministarstvo) u skladu sa kriterijumom i pravilima koji oni iznesu.
Izvor: §89 Zakona o radu, 2019
Socijalna Bezbednost
Radnici imaju pravo na nedeljni odmor od najmanje 24 neprekidna sata. Nedeljni odmor se koristi nedeljom. Pored toga, poslodavac treba da ponudi drugi dan za zaposlenog za korišćenje njegovog/njenog nedeljnog odmora ako priroda posla zahteva da radnici rade nedeljom. U slučaju da zaposleni mora da radi u toku njegovog/njenog perioda nedeljnog odmora, poslodavac mora da mu/joj da jedan slobodan dan u toku sledeće nedelje u trajanju od najmanje 24 neprekidna sata. Radnici mlađi od 18 godina imaju pravo na nedeljni odmor od 2 neprekidna dana od kojih je jedan nedelja.
Izvor: §76 Zakona o radu, 2019
Fer Tretman
- Labour Law, 2008
