На основу члана 263. став 2. а у вези са чланом 247. Закона о раду („Службени гласник PC”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 13/17 - УС, 113/17 и 95/18-аутентично тумачење) Јавно предузеђе „Завод за уцбенике”, Београд, репрезентативни синдикати код послодавца: Синдикат Завода за уџбенике, АСНС - Завод за уцбенике и Влада, дана 20. jyлa 2021. године, закључују

СПОРАЗУМ

о продужењу рока важења Колективног уговора за Завно предузеће „Завод за уџбенике”, Београд

Члан 2.

Овај споразум ступа на снагу наредног дана од дана објављивања на огласној табли Јавног предузећа „Завод за уџбенике”, Београд.

За Јавно предузеће „Завод за уџбенике” Београд

Директор

в.д.директор Милорад Марјановић

За Владу

МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА

Бранко Ружић

За Синдикат Завода уџбенике

Председник

Тања Миљкобић

За АСИС - Завода уџбенике

Главни повереник

Саниша Раденовић

 

На основу члана 263, став 2, а у вези са чланом 247. Закона о раду („Службени гласник PC”, бр. 24/05, 61/05, 54/09. 32/13, 75/14. 13/17 - УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење) Јавно предузеће „Завод за уџбенике”, Београд, репрезентативни синдикати код послодавца: Синдикат Завода за уџбенике, АСНС - Завод за уџбенике и Синдикална организација ЈП Завод за уџбенике и Влада, дана 02.07.2020. године, закључују

СПОРАЗУМ

о продужењу рока важења Колективног уговора за Јавно предузеће „Завод за уџбенике”, Београд

Члан 1.

Важење Колективног уговора за Јавно предузеће „Завод за уџбенике”, Београд, закљученог 16. jyлa 2015. године и објављеног на огласној табли Јавно предузеће „Завод за уџбенике”, Београд 16. јула 2015. године, који важи до 24. jyлa 2020. године, продужава се до 24. jyлa 2021. године.

Члан 2.

Oвaj споразум ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Јавно предузеће „Завод за уџбенике”, Београд.

За Јавно предузеће „Завод за уџбенике” Београд

Директор

в.д.директор др Милорад Марјановић

За Владу

МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА

Младен Шарчевић

За Синдикат Завода уџбенике

Председник

Тања Миљкобић

За АСИС - Завода уџбенике

Главни повереник

Саниша Раденовић

За Синдикалну организацију ЈП Завод за уџбенике

Повереник

Славко Аксић

 

На основу члана 263. став 2. а у вези са чланом 247. Закона о раду („Службени гласник PC”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - УС, 113/17 и 95/18 - аутентично тумачење) Јавно предузеће „Завод за уџбенике”, Београд, репрезентативни синдикати код послодавца: Синдикат Завода за уџбенике, АСНС - Завод за уџбенике и Синдикална организација ЈП Завод за уџбенике и Влада, дана 19. јуна 2019. године. закључују

СПОРАЗУМ

о продужењу рока важења Колективног уговора за Јавно предузеће „Завод за уџбенике”, Београд

Члан 1.

Важење Колективног уговора за Јавно предузеће „Завод за уџбенике”, Београд, закљученог 16. јула 2015. године и објављеног на огласној табли Јавног предузећа „Завод за уџбенике”, Београд 16. jyјa 2015. године, коjи важи до 24. jyлa 2019. године. продужава се до 24. jyлa 2020. године.

Члан 2.

Овај споразум ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Јавног предузећа „Завод за уџбенике”, Београд.

За Јавно предузеће „Завод за уџбенике” Београд

Директор

Драгољуб Којчић

За Владу

МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА

Младен Шарчевић

За Синдикат Завода уџбенике

Председник

Тања Миљкобић

За АСИС - Завода уџбенике

Главни повереник

Саниша Раденовић

За Синдикалну организацију ЈП Завод за уџбенике

Повереник

Славко Аксић

На основу члана 263. став 2. а у вези са чланом 247. Закона о раду („Службени гласник PC”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 13/17 - УС и 113/17) Јавно предузеће „Завод за уџбенике”, Београд, репрезентативни синдикати код послодавца: Синдикат Завода за уџбенике, АСНС - Завод за уџбенике и Синдикална организација ЈП Завод за уџбенике и Влада, дана 16. јула 2018. године, закључују

СПОРАЗУМ

о продужењу рока важења Колективног уговора за Јавно предузеће „Завод за уџбенике”, Београд

Члан 1.

Важење Колективног уговора за Јавно предузеће „Завод за уџбенике”, Београд, закљученог 16. јула 2015. године и објављеног на огласној табли Јавног предузећа „Завод за уџбенике”, Београд 16. јула 2015. године, који важи до 24. јула 2018. године, продужава се до 24. јула 2019. године.

Члан 2.

Овај споразум ступа на снагу наредног дана од дана објављивања на огласној табли Јавног предузећа „Завод за уџбенике”, Београд.

За Јавно предузеће „Завод за уџбенике” Београд

Директор

Драгољуб Којчић

За Владу

МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА

Младен Шарчевић

За Синдикат Завода уџбенике

Председник

Тања Крстић

За АСИС - Завода уџбенике

Главни повереник

Саниша Раденовић

За Синдикалну организацију ЈП Завод за уџбенике

Повереник

Славко Аксић

 

На основу члана 247. Закона о раду („Службени гласник PC”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14). Влада, Јавно предузеће „Завод за уџбенике”, Београд, Синдикат организација ЈП Завод за уџбенике и Синдикат Завода за уџбенике (у даљем тексту: репрезентативни синдикати), дана 16.07.2015. године закључују

КОЛЕКТИВНИ УГОВОР за Јавно предузеће „Завод за уџбенике”, Београд

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Колективним уговором за Јавно предузеће „Завод за уџбенике”, Београд (у даљем тексту: Уговор), у складу са законом и другим прописима, утврђују се права, обавезе и одговорности из радног односа запослених и то: заснивање радног односа. уговор о правима и обавезама директора, образовање, стручно оспособљавање и усавршавање, радно време, одмори и одсуства, заштита запослених, зарада, накнада зараде и друга примања запослених, накнада штете, удаљење запосленог са рада, измена уговора о раду, престанак радног односа, остваривање и заштита права запослених, вишак запослених, организације запослених и послодавца, поступак измене овог уговора и друга питања од значаја за запослене у Јавно предузеће „Завод за уџбенике”, Београд (у даљем тексту: Послодавац) и Послодавца.

Члан 2.

Овим уговором не могу да буду предвиђене одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом.

Одредбе овог уговора примењују се и обавезују све запослене код Послодавца.

II. ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

1. Услови за заспивање радног односа

Члан 3.

Одлуку о потреби заснивања радног односа доноси Послодавац у складу са програмом пословања за текућу годину и важећим прописима.

Члан 4.

Поред општих услова предвиђених законом, лице које заснива радни однос са Послодавцем мора да испуњава и посебне услове предвиђене законом и Правилником о организацији и систематизации послова код Послодавца.

Правилником о организацији и систематизацији послова утврђују се организациони делови код Послодавца. назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и 6poj извршилаца.

Кандидат је дужан да, приликом заснивања радног односа, Послодавцу достави исправе и друге доказе о испуњености услова за рад на пословима за које заснива радни однос, утврђених Правилником о организации и систематизацији послова.

Члан 5.

Послодавац је дужан да пре закључивања уговора о раду кандидата обавести о послу, условима рада, правима и обавезама из радног односа, у складу са Законом о раду и овим уговором.

Члан 6.

Особа са инвалидитетом заснива радни однос под условима и на начин утврђен Законом о раду, ако посебним законом није друкчије одређено.

2. Уговор о раду

Члан 7.

Радни однос заснива се уговором о раду.

У говор о раду закључују запослени и Послодавац.

Уговор о раду сматра се закљученим кад га потпишу запослени и Послодавац.

Уговор о раду закључује се у четири примерка од којих се један обавезно даје запосленом, а три задржава Послодавац.

У име и за рачун Послодавца уговор о раду потписује Директор или лице које он овласти.

Члан 8.

Уговор о раду закључује се на неодређено или одређено време.

Уговор о раду у коме није утврђено време на које се закључује сматра се уговором о раду на неодређено време.

Члан 9.

Уговор о раду закључује се пре ступања запосленог на рад, у писаном облику.

Ако Послодавац са запосленим не закључи уговор о раду у складу са ставом 1. овог члана, сматра се да je запослени засновао радни однос на неодређено време даном ступања на рад.

Члан 10.

Уговором о раду, поред садржаја прописаног законом, може да се уговори пробни рад, рад приправника и забрана конкуренције, као и друга питања специфична за конкретне послове или за конкретног запосленог, утврђена у складу са законом и овим уговором.

Члан 11.

Уговор о раду садржи:

1) назив и седиште Послодавца;

2) лично име запосленог, место пребивалишта, односно боравишта запосленог;

3) врсту и степен стручне спреме. односно образовала запосленог. који су услов за обављање послова за које се закључује уговор о раду;

4) назив и опис поела које запослени треба да обави;

5) место рада;

6) врсту радног односа (на неодређено или одређено време);

7) трајање уговора о раду на одређено време и основ за заснивање радног односа на одређено време;

8) дан почетка рада;

9) радно време (пуно, непуно или скрађено);

10) новчани износ основне зараде на дан закључења уговора о раду;

11) елементе за утврђивање основне зараде, радног учинка, накнаде зараде. увеђане зараде и друга примања на које запослени има право;

12) рокове за исплату зараде и других примања на које запослени има право;

13) трајање дневног и недељног радног времена.

Уговор о раду садржи елементе из става 1. тачка 11-13) овог члана.

На права и обавезе која нису утврђена уговором о раду примењују се одговарајуђе одредбе закона и овог уговора.

3. Ступање на рад

Члан 12.

Запослени остварује права и обавезе из радног односа даном ступања на рад.

Ако запослени не ступи на рад даном утврђеним уговором о раду, сматра се да није засновао радни однос, осим ако јe спречен да ступи на рад из оправданих разлога или ако се Послодавац и запослени друкчиј е договоре.

Члан 13.

Послодавац je дужан да уговор о раду, односно други уговор у складу са законом о раду или њихову копију држи у седишту или другој пословној просторији Послодавца или на другом месту, у зависности од тога где запослени или радно ангажовано лице ради.

4. Пробни рад

Члан 14.

Уговором о раду се може уговорити пробни рад за обављање једног или више повезаних, односно сродних послова утврђених уговором о раду.

Пробни рад може да траје најдуже шест месеци.

Пре истека времена за који je уговорен пробни рад, Послодавац или запослени може да откаже уговор о раду, са отказним роком који не може бити крађи од пет радних дана. Послодавац је дужан да образложи отказ уговора о раду који је дат за време или по протеку уговореног пробног рада.

Запосленом који за време пробног рада није показао одговарајуће радне и стручне способности престаје радни однос даном истека рока одређеног уговором о раду.

5. Радий однос на одређено време

Члан 15.

Радни однос на одређено време засмива се под условима и на начин предвиђен за заснивање радног односа на неодређено време.

Уговор о раду може да се заључи на одређено време, за обављање послова чије јe трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба.

Поелодавац може заључити један или више уговора о раду из става 2. овог члана на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који са прекидима или без прекида не може бити дужи од 24 месеца.

Прекид краћи од 30 дана не сматра се прекидом периода из става 3. овог члана.

Изузетно од става 3. овог члана, уговор о раду на одређено време може да се закључи:

1) ако јe то потребно због замене привремено одсутног запосленог, до његовог повратна;

2) за рад на npoјекту чије јe време унапред одређено, најдуже до завршетка npoјекта;

3) са страним држављанином, на основу дозволе за рад у складу са законом, најдуже до истека рока на који је издата дозвола;

4) за рад на пословима код новооснованог послодавца чији упис у регистар код надлежног органа у моменту закључења уговора о раду није стариј и од једне године, на време чије укупно трајање није дуже од 36 месеци;

5) са незапосленим коме до испуњења јeднoг од услова за оствариватье права на старосну пензију недостаје до пет година, најдуже до испуњења услова, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Послодавац може са истим запосленим да закључи нови уговор о раду на одређено време по истеку рока из става 5. тачка 1 -3) овог члана по истом, односно другом правном основу, у складу са овим чланом.

Ако јe уговор о раду на одређено време закључен супротно одредбама овог уговора односно Закона о раду или ако запослени остане да ради код Послодавца најмање пет радних дана по истеку времена за које је уговор закључен, сматра се да је радни однос заснован на неодређено време.

6. Радни однос са непуним радним временом

Члан 16.

Радни однос може да се заснује и за рад са непуним радним временом, на неодређено и одређено време.

Запослени који ради са непуним радним временом има право на зараду, друга примања и друга права из радног односа сразмерно времену проведеном на раду, осим ако за поједина права законом, овим уговором и уговором о раду није друкчије одређено.

Послодавац јe дужан да запосленом који ради са непуним радним временом обезбеди исте услове рада као и запосленом са пуним радним временом који ради на истим или сличним пословима.

Послодавац је дужан да благовремено обавести запослене о доступности послова са пуним и непуним радним временом. путем обавештења на огласној табли.

Обавештење из претходног става Послодавац је дужан да истакне најкасније осам дана од дана доступности послова са пулим и непуним радним временом .

Послодавац је дужан да размотри захтев запосленог са непуним радним временом за прелазак на пуно радио време, као и запосленог са пуним радним временом за прелазак на непуно ранно време.

Члан 17.

Запослени који ради са непуним радним временом код једног послодавца може за остатак радног времена да заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно време.

7. Радни однос за обављање послова ван просторија послодавца

Члан 18.

Радни однос може да се заснује за обављање послова ван просторија Послодавца.

Радни однос за обављање послова ван просторија послодавца обухвата рад на даљину и рад од куће.

У говор о раду који се закључује у смислу става 1, овог члана, поред одредаба из члана 11. овог уговора, који се односе на елементе Уговора о раду, садржи и :

1) трајање радног времена према нормативима рада;

2) начин вршења надзора над радом и квалитетом обављања послова запосленог;

3) средства за рад за обављање послова које је Послодавац дужан да набави, инсталира и одржава;

4) коришђење и употребу средстава за рад запосленог и накнаду трошкова за њихову употребу;

5) накнаду других трошкова рада и начин њиховог утврђивања;

6) друга права и обавезе.

Основна зарада запосленог из става 1. овог члана не може бити утврђена у мањем износу од основне зараде запосленог који ради на истим пословима у просторијама послодавца.

Одредбе овог уговора о распореду радног времена, прековременом раду, прерасподели радног времена, ноћном раду. одморима и одсуствима примењујусе и на уговор о раду из става 1. овог члана.

Количина и рокови за извршеше послова каји се обављају по основу уговора из става 1. овог члана не могу се одредити на начин којим се запосленом онемогућава да користи права на одмор у току дневног рада, дневни, недељни и годишњьи одмор, у складу са законом, овим уговором и уговором о раду.

Послодавац може да уговори послове ван својих просторија који нису опасни или штетни по здравље запосленог и других лица и не угрожавј)у животну средину.

8. Приправници

Члан 19.

Послодавац може да заснује радни однос са лицем који први пут заснива радни однос, у својству приправника, за занимание за које је то лице стекло одређену врсту и степен стручне спреме, ако је то као услов за рад на одређеним пословима утврђено законом или Правилником о организации и систематизации послова.

Одредба става 1. овог члана односи се и иа лице које је радило краће од времена утврђеног за приправнички стаж у степену стручне спреме која је услов за рад на тим пословима.

Приправнички стаж траје најдуже годину дана, ако законом није другачије одређено, и то за средње образовање 6 месеци, за високо образовање на студијама I степена 9 месеци и за високо образовање на студијама II степена 12 месеци.

За време приправничког стажа, приправник има право на зараду за послове на којима је закључио уговор о раду и сва друга права из радног односа, у складу са законом, овим уговором и уговором о раду.

III. УГОВОР О ПРАВИМА И ОБАВЕЗАМА ДИРЕКТОРА

Члан 20.

Директор, односно други законски заступник Послодавца, може да заснује радни однос на одређено време.

Радни однос заснива се уговором о раду.

Радни однос на одређено време може да траје до истека рока на који јe изабран директор, односно до његовог разрешења.

Међусобна права, обавезе и одговорности директора који није засновао радни однос и Послодавца ypeђyje се уговором.

Лице које обаеља послове директора из става 4. овог члана има право на накнаду за рад и друга права, обавезе и одговорности у складу са уговором.

Уговор са директором из става 2. и 4. овог члана заклучује у име Послодавца Надзорни одбор, у складу са законом који ypeђyje пословање јавних предузећа.

IV. ОБРАЗОВАЊЕ, СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ

Члан 21.

Послодавац je дужан да запосленом омогући образовање, струнно оспособлавање и усавршавање када то захтева потреба процеса рада и увођење новог начина и организације рада, у складу са планом и програмом образовања код Послодавца.

Запослени je дужан да се у току рада образује, струнно оспособљава и усавршава за рад.

Трошкови образовања, стручног оспособљавања и усавршавања обезбеђују се из средстава Послодавца и других извора, у складу са законом и овим уговором.

Посебним актом, који доноси Директор, ypeђују се права и обавезе запосле-них код Послодавца у вези са свим облицима образовања, стручног оспособља-вања и усавршавања за рад.

Међусобна права и обавезе између Послодавца и запосленог који je упућен на струнно оспособљавање и усавршавање ypeђyjy се посебним уговором.

У случају да запослени прекине образовање, струнно оспособљавање или усавршавање, дужан je да Послодавцу накнади трошкове, осим ако je то учинио из оправданог разлога.

Издаци образовања, стручног оспособљавања и усавршавања запослених предвиђају се програмом пословања Послодавца за текућу годину.

V. РАДНО ВРЕМЕ

1.Појам радног времена

Члан 22.

Радно време je временски период у коме je запослени дужан, односно расположив да обавља послове према налозима Послодавца. на месту где се послови обављajy, у складу са законом и овим уговором.

Запослени и Послодавац могу се споразумети да један период радног времена у оквиру уговореног радног времена запослени послове обавља код кућe.

Радним временом не сматра се време у коме je запослени приправан да се одазове на позив послодавца да обавља послове ако се укаже таква потреба, при чему се запослени не налази на месту где се његови послови обављају, у складу са законом.

Време приправности и висина накнаде за исту yтврђујe се у висини 10% основне зараде.

Време које запослени у току приправности проведе у обављању послова по позиву Послодавца сматра се радним временом.

2. Пуно и непуно радно време

Члан 23.

Пуно радно време запослених износи 40 часова недељно.

Распоред, почетак и завршетак радног времена yтврђујe се одлуком о радном времену.

3. Прековремени рад

Члан 24.

На захтев Послодавца, запослени je дужан да ради дуже од пуног радног времена у случајевима предвиђеним законом: у случајy више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када јe неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран (у далем тексту: прековремени рад).

Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно.

Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад.

Послодавац може, поред cлучајевa предвиђених законом, увести прековремени рад да би се без одлагања извршио одређени посао од кога зависи извршавање других послова и реализација планских циљева, а што се није могло предвидети и регулисати прерасподелом радног времена.

4. Рад у сменама

Члан 25.

Послодавац одлуком о радном времену yтврђујe организационе делове у којима се рад организује у сменама, где се запослени на истим пословима смењују према утврђеном распореду, при чему измена смена може да буде континуирана или са прекидима током одређеног периода дана или недеља.

5. Распоред радног времена

Члан 26.

Радна недеља тpaje, по правилу, пет радних дана.

Радна недеља за запослене у Заводу тpaje пет радних дана, а за запослене у малопродајним објектима Завода који раде у сменама свака друга радна недеља тpaje шест радних дана.

Распоред радног времена у оквиру радне недеље утврђује Послодавац.

Радни дан за запослене у Заводу тpaje осам часова, а за запослене у мaлoпpoдajним објектима Завода који раде у сменама трајање радног дана утврђује се одлуком о радном времену.

Ако природа поела и организација рада дозвољава, почетак и завршетак радног времена може се утврдити, односно уговорити у одређеном временском интервалу (клизно радно време).

Члан 27.

Послодавац je дужан да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена најмање пет дана унапред, осим у случајуy увођења прековременог рада.

Изузетно Послодавац може да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена у краћем року од пет дана, али не краћем од 48 часова унапред у случају потреба поела услед наступања непредвиђених околности.

6. Прерасподела радног времена

Члан 28.

Послодавац може да изврши прерасподелу радног времена у време сезонске продаје књига, крајем месеца августа и почетком септембра, и у другим случајевима када то захтева природа делатности, организација рада, болље коришћење средстава рада, рационалније коришћење радног времена и извршење одређеног поела у утврђеним роковима.

Прерасподела радног времена запосленог врши се тако да укупно радно време запосленог у периоду од шест месеци у току календарске године у просеку не буде дуже од уговорепог радног времена запосленог.

Прерасподела радног времена може да се изврши тако да се не везује за календарску годину, односно да може трајати и дуже од шест месеци, а најдуже девет месеци, у ком периоду долази до повећаног обима поела због почетка школске године, организовања и учествовања на сајмовима књига, припреме претплате, продаје, испоруке и презентације издања Завода.

Запосленом који се сагласио да у прерасподели радног времена ради у просеку дуже од времена утврђеном у ставу 2. и 3. овог члана. часови рада дужи од просечног радног времена обрачунавају се и исплаћују као прековремени рад.

У случају прерасподеле радног времена, радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно.

Члан 29.

Прерасподела радног времена не сматра се прековременим радом.

Члан 30.

Запослени коме je радни однос престао пре истека времена за кoje се врши прерасподела радног времена има право да му се часови рада дужи од уговореног радног времена, остварени у прерасподели радног времена, прерачунају у његово радно време и да га Послодавац одјави са обавезног социјалног осигурања по истеку тог времена или да му те часове рада обрачуна и исплати као часове прековременог рада.

VI. ОДМОРИ И ОДСУСТВА

1. Одмор у току дневног рада

Члан 31.

Запослени који ради најмање шест часова дневно има право на одмор у току дневног рада у тpajaњy од 45 минута.

Запослени који ради дуже од четири, а краће од шест часова дневно има право на одмор у току рада у тpajaњy од 20 минута.

Запослени који ради дуже од 10 часова дневно, има право на одмор у току рада у тpajaњy од 60 минута.

Одмор у току дневног рада не може се користити па почетку и на кpajy радног времена.

Време одмора из ст. 1-3. овог члана урачунава се у радно време.

Члан 32.

Одмор у току дневног рада организује се на начин којим се обезбеђуђе да се рад не прекида ако природа посла не дозвољава прекид рада, као и ако се ради са странкама.

Одлуку о распореду коришћења одмора у току дневног рада доноси Директор.

2. Дневни одмор

Члан 33.

Запослени има право на одмор у тpajaњy од најмање 12 часова непрекидно у оквиру 24 часа, ако Законом о раду није друкчије одређено.

Запослени који обавља послове у прерасподели радног времена има право иа одмор у оквиру 24 часа у непрекидном тpajaњy од најмање 11 часова.

3. Недељни одмор

Члан 34.

Запослени има право на недељни одмор у тpajaњy од најмање 24 часа непрекидно којем се додаје време одмора из члана 33. овог уговора, ако Законом о раду није друкчије одређено.

Недељни одмор се, по правилу, користи неделом.

Послодавац може да одреди други дан за коришћење недељног одмора ако природа посла и организација рада то захтева.

Изузетно од става 1. овог члана, запослени који због обављања посла у различитим сменама или у прерасподели радног времена не може да користи одмор у тpajaњy утврђеном у ставу 1. овог члана, има право на неделни одмор у тpajaњy од најмање 24 часа непрекидно.

Ако je неопходно да запослени ради на дан свог недељног одмора, послодавац je дужан да му обезбеди одмор у тpajaњy од најмање 24 часа непрекидно у току наредне недеље.

4. Годишњи одмор

1) Стицање права на годишњи одмор

Члан 35.

Запослени има право на годишњи одмор у складу са овим уговором и Законом о раду.

Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарскoj години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код Послодавца.

Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању в одсуства са рада уз накнаду зараде.

Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нита да му се то право може ускратити или замените новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим уговором и Законом о раду.

2) Дужина годишњег одмора

Члан 36.

Запослени има право на годиппьи одмор у тpajaњy од најмање 20 радних дана за сваку календарску годину.

Дужину и време коришћења годишњег одмора утврђује Послодавац на основу критеријума утврђених овим уговором и Законом о раду, а на основу плана копишћења годишњих одмора који утврђује Послодавац.

Дужина годишњег одмора запосленог утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу следећих критеријума:

1) краитерujyм по основу стеченог образовања:

(1) за основно образовање и оспособљеност за рад у тpajaњy до годину дана и образовање за рад у тpajaњy од две године - 2 радна дана,

(2) за средње образование у тpajaњy од три и четири године и специајалистичко образовање након средњег образовања - 3 радна дана,

(3) за први степен високог образовања, односно образовање на вишој школи у тpajaњy до три године - 4 радна дана.

(4) за други степен високог образовања. односно на основним студијама у тpajaњy од најмање четири године. као и за докторске студије - 5 радних дана;

2) критеријум по основу радног искуства:

(1) до 5 година проведених у радном односу - 1 радни дан;

(2) од 5 до 15 година проведених у радном односу - 2 радна дана;

(3) од 15 до 25 година проведених у радном односу - 3 радна дана;

3) критеријум по основу услова рада:

(1) за запослене у магацину који раде на радним местима непосредног утовара, истовара, одвајања и паковања - 2 радна дана;

4) критеријум по основу доприноса на раду:

(1) на предлог непосредног руководиоца - до 3 радна дана на следећи начин:

-запосленом са оценом „нарочито се истиче“ - 3 радна дана

-запосленом са оценом „истиче се“ - 2 радна дана

-запосленом са оценом „добар“ - 1 радни дан.

5) Остало:

(1) инвалиду рада, војном инвалиду, односно особи са инвалидитетом која je тај статус стекла по неком другом основу - 3 радна дана,

(2) родитељу за свако дете млађе од 15 година - по 1 радни дан.

Запослени који су преко 25 година у радном односу имajy право на 30 радних дана годишњег одмора укупно.

Укупан бpoj радних дана годишњег одмора запосленог, увећан по више основа из става 3. овог члана, не може да износи више од 30 радних дана.

Запосленима који су стекли право на годишњи одмор за 2015. годину до дана ступања на снагу овог уговора. у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог уговора утврдиће се дужина годишњег одмора тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу критеријума из овог члана.

Члан 37.

При утврђивању дужине годишњег одмора радна недеља се рачуна као пет радних дана.

Празници који су нерадни у складу са законом. одсуство са рада уз накнаду зараде и привремена спреченост за рад у складу са прописима о здравственом осигурању не урачунавају се у дане годишњег одмора.

Ако je запослени за време коришћења годишњег одмора привремено спречен за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, по истеку те спречености за рад може да настави коришћење започетог годишњьег одмора или ћe Послодавац решењем утврдити време коришћења преосталог дела годишњег одмора за ту годину, уз консултацију са запосленим.

3) Сразмерни део годишњег одмора

Члан 38.

Запослени има право на дванаестину годишњег одмора (сразмерни део) КОЈИ je утврђен према критеријумима из овог уговора и Закона о раду за сваки месец дана рада у календарској години у којој je засновао радни однос или у кojoj му npecтaje радни однос.

4) Kopuшћење годишњег одмора у деловима

Члан 39.

Годишши одмор користи се једнократно или у два или више делова, у складу са овим уговором и Законом о раду.

Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јунa наредне године.

Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са Послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова.

Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета - има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.

5) Расноред коришћења годишњег одмора

Члан 40.

У зависности од потребе поела, Послодавац одлучује о времену коришћења годишњег одмора. уз претходну консултацију запосленог.

Решење о коришћењу годишњег одмора запосленом се доставља најкасније 15 дана пре датума одређеног за почетак коришћења годишњег одмора.

Изузетно. ако се годишњи одмор користи на захтев запосленог, решење о коришћењу годишњег одмора Послодавац може доставити непосредно пре коришћења годишњег одмора.

Послодавац може да измени време одређено за коришћење годишњег одмора ако то захтевају потребе поела, најкасније пет радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора.

У случају коришћења колективног годишњег одмора код Послодавца или у организационом делу Послодавца, Послодавац може да донесе решење о годишњем одмору у коме наводи запослене и оргаиизационе делове у којима раде и да исто истакне на огласној табли, најмање 15 дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора, чиме се сматра да je решење уручено запосленима.

Решење о коришћењу годишњег одмора Послодавац може доставити запосленом у електронској форми, а на захтев запосленог Послодавац je дужан да то решење достави и у писаној форми.

6) Накнада штете за неискоришћени годишњи одмор

Члан 41.

У случају престанка радног односа, Послодавац je дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду умеело коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно 6pojy дана неискоришћеног годишњег одмора.

Накнада из става 1. овог члана има карактер накнаде штете.

5. Одсуство са рада уз накнаду зараде (плаћено одсуство)

Члан 42.

Запослени има право на одсуство са рада уз накнаду зараде (плаћено одсуство) у укупном трајању до седам радних дана у току календарске године. и то:

1) за склапање брака - 5 радних дана;

2) за nopoђaj супруге - 5 радних дана;

3) за nopoђaj другог члана уже породице - 2 радна дана;

4) за негу чланова уже породице у случају теже болести - 5 радних дана;

5) у случају селидбе сопственог домаћинства - 3 радна дава:

6) за коришћење организованог рекреативног одмора у циљу превенције радне инвалидности запослених, на основу плана и програма синдиката за текућу годину - 5 радних дана;

7) за полагање стручног или другог испита на које га je упутио послодавац - 1 радни дан, а укупно 6 радних дана у току једне календарске године;

8) ради регулисања права или обавеза пред надлежним државним органима - до 3 радна дана;

9) у случају уништења или оштећења објекта за становање запосленог, који су настали услед елементарних и других ванредних догађajа. ако je чињенично стање настанка и узрок уништења или оштећења објекта за становање утврдио надлежни орган послодавца - 3 радна дана:

Поред права на одсуство из става 1. овог члана запослени има право на плаћено одсуство још:

1) пет радних дана због смрти члана уже породице;

2) два узастопна дана за сваки случај добровољног давања крви рачунајући и дан давања крви.

Члановима уже породице у смислу ст. 1. и 2. овог члана сматрају се брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ, и друга лица која живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим.

Члан 43.

Запослени има право иа плаћено одсуство у трајању до 30 радних дана у календарској години у случају стручног усавршавања на које га je упутио послодавац.

Решењем којим се одобрава плаћено одсуство одређује се и његово трајање.

6. Одсуство са рада без накнаде зараде (неплаћено одсуство)

Члан 44.

Послодавац може запосленом да одобри одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство) ако то омогућавају процес и организација рада, и то у случају:

1) посете брачном другу који се налази на раду у иностранству - до 30 дана;

2) неговања болесног члана уже породице - до 30 дана;

3) лечења у иностранству - до једне године.

Чланом уже породице у смислу става 1. тачка 2. овог члана сматрају се брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник, старатељ и друга лица која живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим.

Послодавац може запосленом да одобри коришћење неплаћеног одсуства и у другим случајевима када то не ремети процес рада, а најдуже годину дана.

За време неплаћеног одсуства запосленом мирују права и обавезе из радног односа, ако за поједина права и обавезе законом, овим уговором или уговором о раду није другачије одређено.

7. Мировање радног односа

Члан 45.

Запосленом мирују права и обавезе кoje се стичу на раду и по основу рада ако одсуствује са рада због разлога наведених у овом уговору и Закону о раду, осим права и обавеза за које je законом, овим уговором односно уговором о раду друкчије одређено.

Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се, у року од 15 дана од дана престанка разлога који je довео до мировања радног односа, врати на рад код Послодавца.

Права из става 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који je упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно- културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.

VII. ЗАШТИТА ЗАПОСЛЕНИХ

1. Општа заштита

Члан 46.

Запослени има право на безбедност и заштиту живота и здравља на раду у складу са законом.

Запослени je дужан да поштује прописе о безбедности и заштити живота и здравља на раду како не би угрозио своју безбедност и здравље, као и безбедност и здравље запослених и других лица.

Запослени je дужан да обавести Послодавца o свакој врсти потенцијалне опасности која би могла да утиче на безбедност и здравље на раду.

Члан 47.

Запослени не може да ради прековремено ако би, по налазу надлежног здравственог органа, такав рад могао да погорша његово здравствено стање.

Запослени са здравственим сметњама, утврђеним од стране надлежног здравственог органа у складу са законом, не може да обавља послове који би изазвали погоршање његовог здравственог стања или последице опасне по његову околину.

Члан 48.

На пословима на којкима постоји повећана опасност од поврећивања, професионалних или других обољења може да ради само запослени који, поред посебних услова утврђених Правилником о систематизацији и организацији послова, испуњава и услове за рад у погледу здравственог стања, психофизичких способности и доба живота, у складу са законом.

Члан 49.

Послодавац je дужан да организуjе рад којим се обезбеђују превентивне мере заштите живота и здравља запослених, у складу са посебним законом, другим прописом, овим уговором и посебним актима о безбедности и заштити живота и здравльа на раду.

Члан 50.

Запослени je дужан да примењује прописане мере за безбедан и здрав рад, да наменски користи средства за рад и опасне материје, да користи прописана средства и опрему за личну заштиту на раду и да њима пажљиво pyкyje да не би угрозио своjy безбедност и здравље. као и безбедност и здравље других лица.

Члан 51.

Запослени мора да буде упознат са мерама безбедности и заштите живота и здравља на раду и својим правима и обавезама у погледу безбедности и заштите живота и здравља на раду, односно мора да буде упознат са употребом средстава и опреме за личну заштиту, као и средстава за рад.

Запослени има право да одбије да рали када му прети непосредна опасност по живот или здравље због тога што нису спроведене прописане мере безбедности и заштите живота и здравља на раду све док се не отклони опасност и не спроведу одговарајуће мере.

Одбијање запосленог да ради на основу става 2. овог члана не може се сматрати повредом радне обавезе и не може му се отказати уговор о рад

Члан 52.

Запослени има право и обавезу да се пре почетка рада упозна са предузетим мерама безбедности и заштите живота и здравља на раду на пословима или на радном месту на кoje je одређен да ради, да се у току оспособљавања за безбедан и здрав рад упозна са свим врстама ризика утврђеним актом о процепи ризика, као и да предлаже Послодавцу предузимање прописаних мера безбедности и здравља на раду кoje нису спроведене.

О предузимању мера по предлогу запосленог Послодавац je дужан да у року од 15 дана обавести репрезентативне синдикате.

Члан 53.

Запослени могу да образују Одбор за безбедност и заштиту живота и здравља на раду код Послодавца ради праћења спровођења мера безбедности и заштите живота и здравља на раду запослених код Послодавца, кoje су предвиђене законом, овим уговором и актима о безбедности и заштити живота и здравља на раду.

Одбор за безбедност и заштиту живота и здравља на раду има седам чланова, с тим да репрезентативни синдикати предлажу четири члана из реда свих запослених, а Директор три представника Послодавца.

У Одбор за безбедност и заштиту живота и здравља на раду мора бити изабран нajмaњe по један члан од уговориих страна који су стручњаци из области безбедности и заштите живота и здравља на раду.

Одбор за безбедност и заштиту живота и здравља на раду доноси пословник о раду и бира председника одбора.

Члан 54.

Одбор за безбедност и заштиту живота и здравља на раду учествује у изради и прати реализацију плана и програма кoje je донео, а нарочито:

1) ocтаpyje увид у све акте који се односе на безбедност и заштиту живота и здравља на раду;

2) учествује у разматрању свих питањa кoja се односе на спровођење безбедности и заштите живота и здравља на раду;

3) захтева од Послодавца информације о свим подацима који се односе на безбедност и заштиту живота и здравља на раду;

4) даје предлоге о свим питањима коja се односе на безбедност и заштиту живота и здравља на раду;

5) захтева од Послодавца да предузме одговарајуће мере за отклањање или смањење ризика који угрожава безбедност и здравље запослених;

6) захтева инспекцијски надзор ако сматра да ниису спроведене одговарајуће мере безбедности и заштите живота и здравље на раду;

7) захтева да упозна налоге и предлоге Послодавца, као и предузете мере, налоге и предлоге инспекције рада;

8) захтева да упозна извештаје Послодавца о повредама на раду, професионалним обољењима у вези са радом и предузетим мерама за безбедност и заштиту живота и здравља на раду;

9) захтева да се упозна са предузетим мерама Послодавца за спречавање непосредне опасности по живот и здравље.

Члан 55.

Послодавац je дужан да члановима Одбора за безбедност и заштиту живота и здравља на раду обезбеди потребне услове за несметан рад.

О свом раду Одбор за безбедност и заштиту живота и здравља на раду подноси шестомесечни извештај Послодавцу и репрезентативним синдикатима.

Послодавац je дужан да размотри ставове и мишљења Одбора и да га извести о свом ставу.

2. Остали видови заштите запослених

Члан 56.

Послодавац je у обавези да примењује одредбе закона у погледу пружања заштите личних података, заштите омладине, заштите материнства, заштите особа са инвалидитетом и запосленог са здравственим сметњама, као и у погледу остваривања права запослених на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета и одсуство са рада ради посебне неге детета или друге особе.

3. Осигурање запослених

Члан 57.

Послодавац je дужан да под једнаким условима колективно осигура запослене од последица несрећног случаја.

Послодавац може до неопорезивог износа, нa свoj терет, да додатно осигура запослене по основу добровољног пензијског осигурања. уколико су годишњим програмом пословања одобрена средства за доброволно пензионо осигурање, код друштва за управљање доброволним пензионим фондом кoje je регистровано на територији Републике Србије.

Послодавац може, у циљу спровођења квалитетне социјалне заштите, колективно да осигура запослене за случај тежих болести и хируршких интервенција.

Послодавац може да. пре склапања уговора о осигурању, прибави мишљење синдиката о премијама, односно полисама осигуряња из ст. 1, 2. и 3. овог члана.

VIII. ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ

1. Заряда

Члан 58.

Запослени има право на одговарајућу зараду кoja се утврђује у складу са законом, овим уговором и уговором о раду.

Запосленима се гарантује једнака зарада за исти рад или рад исте вредности који остварује код Послодавца.

Под радом једнаке вредности подразумева се рад за који се захтева исти степен стручне спреме, односно образовања, знања и способности, у коме je остварен једнак радни допринос уз једнаку одговорност.

Зараду запосленог, у смислу става 1. овог члана, чини:

1) зарада за обављени рад и време проведено на раду;

2) зарада по основу доприноса запосленог пословном успеху Послодавца (награде, бонуси и сл);

3) друга примања по основу радног односа, у складу са законом, овим уговором и уговором о раду.

2. Зарада за обашьсни рад и време проведено на раду

Члан 59.

Зарада запосленог за обављени рад и време проведено на раду састоји се од:

1) основне зараде,

2) дела зараде за радни учинак и

3) увећане зараде.

3. Основна зарада и елементи за утврђивање

Члан 60.

Основну зараду, у смислу овог уговора. чини производ вредности радног часа, коефицијента поела и месечног фонда часова.

Коефицијент послова кoje запослени обавља утврђује се на основу стручне спреме, сложености послова, одговорности и услова рада.

У коефицијент није укључена накнада за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора 1/12 месечно.

Коефицијент поела одређује се на основу услова потребних за рад на пословима за кoje je запослени заклучио уговор о раду, утврђених Правилником о организацији и систематизацији.

Уговором о раду може да се утврди основна зарада запосленог у већем износу до 20% од основне зараде, утврђене на основу елемената из овог уговора, за највише 3% од укупног бpoja запослених.

Утврђују се следећи коефицијенти по групама:

ГРУПА ПОСЛОВА И ПОТРЕБНА ШКОЛСКА СПРЕМА	КОЕФИЦИЈЕНТИ
	РАСПОН КОЕФИЦИЈЕНАТА
1. ГРУПА, ОСПОСОБЉЕНОСТ ЗА РАД У ТРАЈАЊУ ДО ГОДИНУ ДАНА	1,0000 1,0600
2. ГРУПА, ОБРАЗОВАЊЕ ЗА РАД У ТРАЈАЊУ ОД ДВЕ ГОДИНЕ	1,0600 1,1250
3.   ГРУПА, - СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ И СПЕЦИЈАЛИСТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ НАКОН СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА	1,1250 1,8750
4. ГРУПА, ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ НА СТУДИЈАМА ПРВОГ СТЕПЕНА - основне струковне и основне академске студите 180 ЕСПБ; - СТУДИЈЕ НА ВИШОЈ ШКОЛИ У ТРАЈАЊУ ДО ТРИ ГОДИНЕ ПО ПРОПИСУ КОЈИ ЈЕ УРЕЂИВАО ВИШЕ ОБРАЗОВАЊЕ ДО 10. СЕПТЕМБРА 2005. ГОДИНЕ; - основне академске студије 240 ЕСПБ.	1,8750 2,1200
5.ГРУПА, ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ НА СТУДИЈАМА ДРУГОГ СТЕПЕНА - мастер академске студије; - мастер струковне студије; - специјалистичке академске студије; - специјалистичке струковне студије; - ОБРАЗОВАЊЕ СТЕЧЕНО НА ОСНОВНИМ СТУДИЈАМА У TPAJAЊУ ОД НAJMAЊE ЧЕТИРИ ГОДИНЕ.	2,1200 2,5000
6. ГРУПА, НАЈСЛОЖЕНИЈИ СТРУЧНИ И РУКОВОДЕЋИ ПОСЛОВИ	2,5000 4,0000
7. ГРУПА, ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ УРЕДНИ	6,2500

 

Директор ћe посебним актом утврдити коефицијенте за свако радио место по Правилнику о организацији и систематизацији послова, унутар припадајуће трупе.

Коефицијентима из члана 60. овог уговора вредновани су и услови рада који се односе на рад у сменама.

Члан 61.

Вредност просечног радног часа споразумно утврђују уговорне стране, и усклађује се годишњим програмом пословања за сваку годину.

Вредност просечног радног часа износи 438,00 динара пре умањења од 10%. а по примени закона који ypeђjyje питање умњења зарада од 10% вредност просечног радног часа износи 394,00 динара и важи до престанка примене наведеног закона.

4. Радни учинак

Члан 62.

Радни учинак одређује се на основу квалитета и обима обављеног посла, као и односа запосленог према радним обавезама.

Радни учинак се утврђује на основу стандарда и норматива за резултате који се могу егзактно мерити, односно на основу оцене резултата рада.

Нормативе и стандарде, у смислу става 2. овог члана, утврђује Послодавац уз претходно мишљење репрезентативних синдиката.

Радни учинак запосленог оцењује се на основу следећих критеријума:

1) обима извршених послова у односу на планиране и текуће послове;

2) квалитета извршених послова у односу на стандардни квалитет,

3) извршавања послова у утврђеним роковима;

4) ефективног коришћеша радног времена;

5) односа према раду (радна дисциплина и сарадња у обављању послова);

6) уштеде у материјалним трошковима и односа према средствима рада.

На основу критеријума из овог члана основна зарада запосленог по основу радног учинка може се увећати или умањити највише за 20%.

Радни учинак за запослене утврђује непосредни руководилац уз писмено образложење, а за руководиоце организационих јединица Директор.

5. Зарада по основу доприноса запосленог пословном успеху Послодавца

Члан 63.

Основна зарада запосленог, утврђена на основу критериума из члана 60. овог уговора, по основу доприноса запосленог пословном успеху Послодавца може се увећати (награде, бонуси и сл.).

Одлуку из претходног става доноси Директор.

Укупна средства за ове намене обезбеђују се у складу са годишњим програмом пословаша.

6. Увећана зарада

Члан 64.

Основна зарада запосленог увећава се:

1) за рад на дан празника који je нерадни дан - за 110 % од основице;

2) за рад ноћу - за 26 % од основице, уколико такав рад није вреднован при утврђивању основне зараде;

3) за прековремени рад - 26 % од основице.

4) по основу времена проведеног иа раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу - за 0,4 % од основице.

Ако су се истовремено стекли услови по више основа утврђених у ставу 1. овог члана, проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања.

Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена у складу са законом, овим уговором и уговором о раду.

Члан 65.

Приправник има право на зараду у висини 80 % основне зараде за послове за кoje je закључио уговор о раду, као и на накнаду трошкова и друга примања, у складу са овим уговором и уговором о раду.

Члан 66.

Исплата зарада врши се у два дела.

Први део зараде исплаћује се до 25. у месецу за текући месец.

Други део зараде, који представља разлику између обрачунате зараде запосленог и исплаћеног износа дела зараде, исплаћује се до 10. наредног месеца.

7. Минимална зарада

Члан 67.

Запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и време проведено на раду, у складу са Законом о раду.

До увођења минималне зараде долази у случају када Послодавац, због негативних пословно-финансијских резултата, није у могућности да запосленима исплаћује зараду у складу са овим уговором односно уговором о раду (смањење обима поела. поремећаји на тржишту, пословање са губитком).

Минимална зарада исплаћује се једанпут месечно, а најкасније до кpaja текућег месеца за претходни месец.

8. Накнада зараде

Члан 68.

Послодавац je дужан да запосленом обезбеди накнаду зараде за време одсуствовања са рада у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са Законом о раду, овим уговорм и уговором о раду, и то:

1) за време коришћења годишњег одмора:

2) за време коришћења плаћеног одсуства;

3) за време одсуствовања са рада на дан празника који je нерадии дан;

4) за време трајања војне вежбе и одазивања на позив војних и другия органа;

5) за време присуствовања, у својству посланика, одборника или члана, седници Народне скупштине, односно скупштине аутономне покрајине, града или општине и њихових тела, седници органа друштвеног фонда;

6) за време присуствовања овлашћених представника синдиката седницама органа синдиката;

7) за време одласка на систематске и специјалистичке прегледе на кoje послодавац упућује запослене;

8) за време прекида рада због којег je дошло наредбом надлежног државног органа или надлежног органа Послодавца, због необезбеђивања безбедности и заштите здравља на раду, кoja je услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља запослених и других лица, и у другим случајевима у складу са законом;

9) ако запослени одбије да ради због неспроведених прописаних мера заштите на раду. а у складу са прописима који регулишу безбедност и заштиту живота и здравља на раду.

10) за време преквалификације и доквалификације запослених као мере за решавање технолошког вишка.

Члан 69.

Запослени има право на накнаду зараде у висини 85% просечне зараде у претходних 12 месеци, с тим да не може бити мања од минималне зараде утврђене у складу са Законом о раду, за време прекида рада, односно смањења обима рада до којег je дошло без кривице запосленог, најдуже 45 радних дава у календарској години.

Изузетно, у случају прекида рада, односно смањења обима рада кoje захтева дуже одсуство, Послодавац може, уз претходну сагласност надлежног министра, упутити запосленог на одсуство дуже од 45 радних дана, уз накнаду зараде из става 1. овог члана.

Члан 70.

Послодавац je дужан да запосленом обезбеди накнаду зараде за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана, и то:

1) у висини 75 % просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем je наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са Законом о раду, ако je спреченост за рад проузрокована болешћу или повредом ван рада. ако Законом о раду није друкчије одређено;

2) у висини 100 % просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем je наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са Законом о раду, ако je спреченост за рад проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, ако Законом није другачије одређено.

9. Накнада трошкова

Члан 71.

Послодавац je дужан да запосленом надокнади следеће трошкове:

1) стварне трошкове превоза у jaвном градском и приградском caoбpaћajy, за долазак и одлазак са рада. у висини цене превозне карте у jaвном caoбpaћajy, ако Послодавац није обезбедио сопствени превоз. Промена места становаша запосленог након закључења уговора о раду, не може да утиче на увећање трошкова превоза кoje je Послодавац дужан да накнади запосленом у тренутку закључења уговора о раду, без сагласности Послодавца.

2) за време проведено на службеном путу у земљи, на основу налога за службено путовање, дневницу у висини до неопорезивог износа, као и путне трошкове и трошкове ноћења, осим ноћења у хотелу „де лукс” категорије, према приложеном рачуну. Дневнина за службено путовање рачуна се од часа поласка на службено путовање до часа повратна са службеног путовања. Цела дневница исплаћује се за време од 12 до 24 часа проведених на службеном путовању, а половина дневнице исплаћује се за време од 8 до 12 часова проведених на службеном путовању. Запосленом на службеном путу припада дневница у висини 100% ако му није обезбеђена исхрана.

3) висина дневнице за службено путовање у иностранство утврђена je прописима који регулишу исплату дневница државних службеника и намештеника.

4) смештаја и исхране за рад и боравак на терену, ако Послодавац ниje запосленом обезбедио смештај и исхрану, према приложеним рачунима.

5) за исхрану у току рада, ако Послодавац ово право није обезбедио на други начин, у дневном износу 100 динара, за дане проведене на раду.

6) за регрес у износу од 32.160,00 динара, с тим што се исплаћује месечно у висини 1/12, што износи 2.680,00 динара. Право на пун износ регреса за коришћење годишњег одмора припада запосленима који имају право на годишњи одмор у трајању од наемаше 20 радних дана.

7) за коришћење сопственог аутомобила, који запослени користи за службени пут, у висини 30% цене литра погонског горива возила кoje користи, по пређеном километру. О оправданости коришћења возила одлучује Директор односно лице овлашћено за издаваше налога за службени пут по одобрењу Директора, у складу посебним актом Послодавца.

Члан 72.

Запослени има право на аконтацију трошкова за службено путовање у висини кoja одговара предвиђеном тpajaњy путовања, предвиђеним трошковима превоза и смештаја.

Примљену аконтацију запослени je дужан да оправда у року од пет дана по повратку са службеног пута при подношењу извештаја и обрачуна путног налога.

10. Друга примања

Члан 73.

Послодавац je дужан да исплати:

1) запосленом отпремнину при одласку у пензију у висини његове три просечне месечне зараде у претходна 3 месеца. Уколико je просек зараде по запосленом у Републици Србији већи од просека зараде запосленог код Послодавца, исплата ћe се извршити по поволљнијим условима за запосленог;

2) запосленом накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, а члановима уже породице у случају смрти запосленог, у висини неопорезивог износа утврђеног законом којим се ypeђyje порез на доходак грађана за помоћ у случају смрти запосленог и чланова шегове породице, увећаног за 20%;

3) запосленом накнаду штете због повреде на раду или професионалист обољења.

Послодавац може деци запослених старости до 15 година живота да обезбеди поклон за Божић и Нову годину, у укупној вредности до неопорезивог износа који je предвиђен законом којим се ypeђyje порез на доходак грађана.

Право на поклон за Божић и Нову годину имају и деца умрлих запослених.

Члановима уже породице, у смислу става 1. тачка 2) овог члана, сматрају се брачни друг и деца запосленог.

Члан 74.

Послодавац може да обезбеди солидарну помоћ запосленом:

1) у случају смрти родитеља или усвојиоца запосленог у висини утврђеној законом којим се ypeђyje порез на доходак грађана користи за помоћй у случају смрти запосленог и чланова његове породице;

2) запосленом и члану његове уже породице у складу са посебним актом послодавца којим се регулише солидарна помоћ за случај болести, у висини до неопорезивог износа:

(1) хируршке интервенције или теже болести (сва малигна обољења, мождани удар, инфаркт миокарда, инсуфицијенција бубрега, емболија плућа и др.);

(2) здравствене рехабилитације или инвалидности у виду набавке лекова;

(3) накнаду трошкова лечења и ортопедских помагала и

(4) све остале трошкове снимања и куповину лекова кoje не обухвата обавезно здравствено осигурање;

3) у случају уништења или оштећења објекта за становање запосленог, који су настали услед елементарних и других ванредних догађаја, ако je чињенично стање настинка и узрок уништења или оштейегьа објекта за становање запосленог утврдио и процену висине штете извршио надлежни орган, у висини до пет просечних зарада код Послодавца остварених у месецу који претходи месецу исплате, по одлуци Директора на предлог посебне комисије;

4) за рођење детета у висини две просечне зараде умањене за порез и доприносе код Послодавца остварене у месецу који претходи месецу исплате;

5) у виду бесплатних уџбеника и приручника за основну и средњу школу за децу, као и за децу умрлих запослених, и то пре почетка сваке школске године;

6) стипендије деци погинулих или умрлих запослених током редовног школовања, и то највише до 26 година старости, у висини до 10.000,00 динара.

Запосленима који су стекли право на солидарну помоћ до дана ступања на снагу овог уговора, исплата солидарне помоћи извршиће су у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог уговора.

11. Учешће у добити

Члан 75.

Запослени има право на учешће у добити оствареној по годишњем рачуну.

Учешће у добити оствареној у пословној години утврђује се одлуком Директора и уз сагласност оснивача, у складу са Статутом Послодавца.

Учешће запосленог у расподели дела добити оствареној у пословној години je сразмерно учешћу његове зараде у годишњем фонду зараде предузећа.

12. Јубиларна награда

Члан 76.

Послодавац je дужан запосленом да исплати јубиларну награду по основу непрекидног рада код Послодавца. и то:

1) за 10 година рада у висини једне просечне зараде код Послодавца у месецу који претходи месецу исплате зараде;

2) за 20 година рада у висини две просечне зараде код Послодавца у месецу који претходи месецу исплате зараде;

3) за 30 година рада у висини три просечне зараде код Послодавца у месецу који претходи месецу исплате зараде;

4) за 35 година рада у висини четири просечне зараде код Послодавца у месецу који претходи месецу исплате зараде.

Под непрекидним радом код Послодавца сматра се радни однос без прекида запосленог код Послодавца.

Прекид рада запосленог код Послодавца до шест месеци збирно, као и мировање радног односа запосленог код Послодавца до шест месеци збирно, неће утицати на исплату јубиларне награде по основу непрекидног рада код Послодавца, односно не сматра се прекидом у смислу претходног става.

Јубиларном годином рада сматра се година у кojoj запослени навршава 10, 20, 30 и 35 година рада проведених у радном односу код Послодаваца.

За остваривање права на јубиларну награду подразумева се радни однос који je стечен у следећим предузебима:

1) „Завод за издавање уџбеника“, 1957. година;

2) Завод за уџбенике и наставна средства са неограниченом солидарном одговорношћу ООУР-а У БЕОГРАДУ, 1974. година;

3) Jавно предузеће „Завод за уџбенике и наставна средства, са потпуном одговорношћу“, 1993. година;

4) Завод за уџбенике и наставна средства САП Косова у Приштини;

5) Графичко-издавачко, производно и прометно Друштвено предузеће „Знање“ из Новог Сада,

6) Јавно предузеће „Завод за уџбенике“, 2006. година.

Запосленима се исплаћује јубиларна награда у месецу када су стекли ово право.

Изузетно од претходног става овог члана, запосленима који су стекли право на јубиларну награду у 2015. години до дана ступања на снагу овог уговора. исплата јубиларне награде извршиће су у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог уговора.

Одлуку о исплати јубиларне награде из става 1. овог члана доноси Директор.

13. Обрачун зараде и накнаде зараде

Члан 77.

Послодавац je дужан да запосленом приликом сваке исплате зараде и накнаде зараде достави обрачун.

Послодавац je дужан да запосленом достави обрачун и за месец за који није извршио исплату зараде, односно накнаде зараде.

Уз обрачун из става 2. овог члана Послодавац je дужан да запосленом достави и обавештење да исплата зараде, односно накнаде зараде, није извршена и разлоге због којих није извршена исплата.

Обрачун зараде, односно накнаде зараде, из става 2. овог члана Послодавац je дужан да запосленом достави најкасније до кpaja месеца за претходни месец.

Обрачун из става 1. овог члана на основу кога je исплаћена зарада, односно накнада зараде у целости може се доставите запосленом у електронској форми.

Обрачун зараде и накнаде зараде, кoje je дужан да исплата Послодавац у складу са законом, представља извршну исправу.

Запослени коме je зарада и накнада зараде исплаћена у складу са обрачуном из става 1. и 2. овог члана задржава право да пред надлежним судом оспорава законитост тог обрачуна.

14. Евнденција зараде и накнада зараде

Члан 78.

Послодавац je дужан да води месечну евиденцију о заради и накнади зараде.

Евиденција садржи податке о заради, заради по одбитку пореза и доприноса из зараде и одбицима од зараде, за сваког запосленог.

Евиденцију потписује лице овлашћено за заступање или друго лице кoje он овласти.

15. Заштнта зараде и накнаде зараде

Члан 79.

Послодавац може новчано потраживње према запосленом наплатити обустављањем од његове зараде само на основу правноснажне одлуке суда у случајевима утврђеним законом, или уз пристанак запосленог.

На основу правноснажне одлуке суда и у случајевима утврђеним законом Послодавац може запосленом да обустави од зараде највише до једне трећине зараде, односно накнаде зараде, ако законом није друкчије одређено.

16. 3ajaм запосленима

Члан 80.

Послодавац може, у складу са могућностима, запосленима исплатити зајам за набавку огрева и зимнице до износа двоструке просечне зараде исплаћене код Послодавца у месецу који претходи месецу исплате зајма.

3ajaм из става 1. овог члана Послодавац ћe исплатити свим запосленима у исто време, а запослени ћe зајам враћати у једнаком 6pojy месечних рата независно од уговореног износа зајма.

Запосленом се зајам обезбеђује као бескаматан.

Запослени вpaћa зајам најдуже до дванаест месечних рата, обуставом из зараде.

Повраћај зајма врши се почев од исплате зараде у првом наредном месецу у односу на месец у коме je исплаћен зајам.

Рату из зараде Послодавац обуставља на основу закљученог уговора о зајму са запосленим. у складу са одредбама Закона о облигационни односима.

Запосленом се зајам исплаћује у текућем месецу после исплате зараде за претходни месец.

Запосленом не може да се одобри нови зајам док у потпуности не врати раније одобрени зајам.

Одлуку о исплати зајма доноси Директор.

Уколико запосленом, који je примио зајам, престане радни однос код Послодавца пре потпуне отплате зајма, дужан je да одједном врати неотплаћени износ зајма, на начин да му се тај износ одбије од неисплаћене зараде. накнаде заряда и других примања кoja je запослени остварио до престанка радног односа, а на основу претходно прибављене сагласности запосленог.

IX. НАКНАДА ШТЕТЕ

Члан 81.

Запослени je одговоран за штету коју je на раду или у вези са радом, намерно или крајњом непажњм, проузроковао Послодавцу у складу са законом и овим уговором.

Ако штету проузрокује више запослених, сваки запослени je одговоран за део штете кojy je проузроковао.

Ако се за запосленог из става 2. овог члана не може утврдити део штете кojy je проузроковао, сматра се да су сви запослени подједнако одговорни и штету накнађују у једнаким деловима.

Ако je више запослених проузроковало штету кривичним делом са умишљајем, за штету одговарају солидарно.

Члан 82.

Постојање штете, њену висину, околности под којим је настала. које штету проузроковао и како се накнађује - утврђује Послодавац, у складу са овим уговором односно уговором о раду.

Штету из претходног става утврђује комисија кojy, за сваки појединачни случај, образује Директор или лице кoje он овласти.

Директор или лице кoje он овласти покреће поступак за утврђивање одговорности запосленог за штету у року од пет дана од дана пријема пријаве о проузрокованој штети или личног сазнања да je штета проузрокована и образује комисију из става 1. овог члана.

На основу извештаја комисије из става 1. овог члана, Директор, или лице кoje он овласти, доноси решење којим се запослени обавезује да надокнади штету или се ослобађа одговорности и накнаде за штету.

Решењем којим се запослени обавезује да накнади штету утврђују се начин и рок за накнаду штете.

Ако се накнада штете не оствари у складу са одредбама овог члана, о накнади штете одлучује надлежни суд.

Запослени који je на раду или у вези са радом, намерно или крајњом непажњом, проузроковао штету трећем лицу, а кojy je накнадио Послодавац. дужан je да Послодавцу накнади износ исплаћене штете.

Члан 83.

Ако запослени претрпи повреду или штету на раду или у вези са радом, Послодавац je дужан да му накнади штету у складу са законом и овим уговором.

О захтеву запосленог за накнаду штете из става 1. овог члана одлучује Директор, или лице кoje он овласти, на предлог комисије кojy Директор именује у року од пет дана од дана подношења захтева за накнаду штете. Комисија утврђује све чињенице у вези са подпетим захтевом, постојање одговорности Послодавца или другог запосленог код Послодавца за насталу штету, као и висину штете.

На основу предлога комисије из става 2. овог члана, Директор или лице кoje он овласти доноси решење којим се запослени обавезује да накнади штету и рок у коме се штета исплаћује или се поднсти захтев одбија као неоснован.

Ако се накнада штете не оствари у смислу ст. 2. и 3. овог члана, запослени може cвoje право остварити код надлежног суда.

X. УДАЉЕЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ СА РАДА

Члан 84.

Запослени може да буде привремено удаљен са рада:

1) ако je против њега започето кривично гоњење у складу са законом због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом;

2) ако непоштовањем радне дисциплине или повредом радне обавезе угрожава имовину вредности веће од 100.000,00 динара;

3) ако je природа повреде радне обавезе, односно непоштовања радне дисциплине или je понашање запосленог такво да не може да настави рад код послодавца пре истека рока из члана 180. став 1. Закона о раду.

Члан 85.

Запослени коме je одређен притвор удаљује се са рада од првог дана притвора, док притвор тpaje.

Члан 86.

Привремено удаљење запосленог из члана 84. овог уговора може да тpaje најдуже три месеца, а по истеку тог периода Послодавац je дужан да запосленог врати на рад или да му откаже уговор о раду или изрекне другу меру у складу са Законом о раду, када се утврди да je запослени својом кривицом учинио повреду радне обавезе или није испоштовао радну дисциплину у случајевима предвиђеним Законом о раду.

Ако je против запосленог започето кривично гоњење због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом, удаљење може да тpaje до правноснажног окончања тог кривичног поступка.

Члан 87.

За време привременог удаљења запосленог са рада у смислу чл. 84. и 85. овог уговора, запосленом припада накнада зараде у висини једне четвртине. а ако издржава породицу у висини једне трећине основне зараде.

Накнада зараде за време привременог удаљења запосленог са рада у смислу члана 85. овог уговора исплаћује се на терет органа који je одредио притвор.

Члан 88.

Запосленом за време привременог удаљења са рада. у смислу чл. 84. и 85. овог уговора. припада разлика између износа накнаде зараде примљене по основу члана 87. овог уговора и пуног износа основне зараде, и то:

1) ако кривични поступак против њега буде обустављен правноснажном одлуком, или ако правноснажном одлуком буде ослобођен оптужбе, или je оптужба против њега одбијена, али не због ненадлежности;

2) ако се не утврди одговорност запосленог за повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине из члана 84. став 1. тачка 2) и 3) овог уговора.

XI. ИЗМЕНА УГОВОРА О РАДУ

Измена уговорених услова рада

Члан 89.

Послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада закльучивагьем анекса уговора о раду:

1) ради премештаја на други одговарајући посао, због потреба процеса и организације рада;

2) ради премештаја у друго место рада код истог послодавца, у складу са Законом о раду;

3) ради упућиваља на рад иа одговарајући посао код другог послодавца, у складу са Законом о раду;

4) ако je запосленом који je вишак обезбедио остваривање права из програма решавања вишка запослених, у складу са Законом о раду.

5) ради промене елемената за утврђивање основне зараде. радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и других примања запосленог који су садржани у уговору у раду у складу са чланом Закона о раду који утврђује садржај уговора о раду;

6) у случају продаје књига на привременим и новоотвореним продајним местима док тpaje сезона продаје књига, на сајамским манифестацијама у земљи и иностранству. као и у случају теренске продаје књига;

7) у другим случајевима утврђеним законом, овим уговором и уговором о раду.

Одговарајућим послом у смислу става 1. тач. 1), 3) и 7) овог члана, сматра се посао за чије се обављање захтева нега врста и стенен стручне спреме који су утврђени уговором о раду.

Члан 90.

Уз анекс уговора о раду (у даљем тексту: анекс уговора) послодавац je дужан да запосленом достави писмено обавештење кoje садржи: разлоге за понуђени анекс уговора, рок у коме запослени треба да се изјасни који не може бити краћи од осам радних дана и правне последице кoje могу да настану непотписивањем анекса уговора.

Ако запослени потпише анекс уговора у остављеном року, задржава право да пред надлежним судом оспорава законитост тог анекса.

Запослени који одбије понуду анекса уговора у остављеном року, задржава право да у судском поступку поводом отказа уговора о раду у смислу члана 89. став 1. тач. 1) - 7) овог уговора оспорава законитост анекса уговора.

Сматра се да je запослени одбио понуду анекса уговора ако не потпише анекс уговора у року из става 1. овог члана.

Члан 91.

Ако je потребно да се одређени посао изврши без одлагања, запослени може бити привремено премештен на друге одговарајуће послове на основу решења, без понуде анекса уговора у смислу Закона о раду и члана 90. овог уговора, најдуже 45 радних дана у периоду од 12 месеци.

У случају премештаја из става 1. овог члана запослени задржава основну зараду утврђену за посао са кога се премешта ако je то повољније за запосленог.

Одредбе члана 90. овог уговора кoje се односе на достављање писменог обавештења уз анекс уговора не примењују се и у случају закључивања анекса уговора на иницијативу запосленог.

Измена личних података о запосленом и података о Послодавцу и других података којима се не мењају услови рада може да се констатује анексом уговора, на основу oдгoвapajyћe документације, без спровођења поступка за понуду анекса у смислу члана 90. овог уговора.

Уговор о раду са анексима који су саставни део тог уговора могу да се замене пречишћеним текстом уговора о раду, који потписују Послодавац и запослени.

XII. ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

1. Разлози за престанак радног односа

Члан 92.

Радни однос npecтaje:

1) истеком рока за који je заснован;

2) кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се Послодавац и запослени друкчје не споразумеју;

3) споразумом између запосленог и Послодавца;

4) отказом уговора о раду од стране Послодавца или запосленог;

5) на захтев родитеља или старателна запосленог млађег од 18 година живота;

6) смрћу запосленог;

7) у другим случајевима утврђеним законом.

Члан 93.

Запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље Послодавца:

1) ако je на начин прописан законом утврђено да je код запосленог дошло до губитка радне способности - даном достављања правноснажног решења о утврђивању губитка радне способности;

2) ако му je. по одредбама закона, односно пpaвнocнaжнoj одлуци суда или другог органа, забрањено да обавља одређене послове, а не може да му се обезбеди обављање других послова - даном достављања правноснажне одлуке;

3) ако због издржавања казне затвора мора да буде одсутан са рада у трајању дужем од шест месеци - даном ступања на издржавање казне;

4) ако му je изречена мера безбедности, васпитна или заштитна мера у тpajaњу дужем од шест месеци и због тога мора да буде одсутан са рада - даном почетка примењивања те мере;

5) у случају престанка рада Послодавца, у складу са законом.

2. Споразумни престанак радног односа

Члан 94.

Радни однос може да престане на основу писаног споразума Послодавца и запосленог.

Пре потписивања споразума, Послодавац je дужан да запосленог писаним путем обавести о последицама до којих долази у остваривању права за случај незапослености.

3. Отказ од стране запосленог

Члан 95.

Запослени има право да Послодавцу откаже уговор о раду.

Отказ уговора о раду запослени доставља Послодавцу у писаном облику, најмање 15 дана пре дана који je запослени навео као дан престанка радног односа (отказни рок).

Уговором о раду може да се утврди дужи отказни рок али не дужи од 30 дана.

4. Отказ од стране Послодавца

1) Разлози за отказ

Члан 96.

Послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радпу способност запосленог и његово понашање и то:

1) ако не ocтвapyje резултате рада или нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради;

2) ако je правноснажно осуђен за кривично дело на раду или у вези са радом;

3) ако се не врати код Послодавца у року од 15 дана од дана истека рока за мировање радног односа, односно по истеку неплаћеног одсуства са рада запосленог док дете не наврши три године, у складу са Законом о раду.

Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својим кривицом учини повреду радне обавезе, и то:

1) ако несавесно или немарно извршава радне обавезе;

2) ако злоупотреби пoлoжaj или прекорачи овлашћења;

3) ако нецелисходно и неодговорно користи средства рада;

4) ако не користи или ненаменски користи обезбеђена средства или опрему за личну заштиту на раду;

5) ако учини другу повреду радне обавезе утврђену општим актом Послодавца односно уговором о раду.

Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину, и то:

1) ако неоправдано одбије да обавља послове и извршава налоге Послодавца у складу са законом;

2) ако не достави потврду о привременој спречености за рад у смислу Закона о раду;

3) ако злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад;

4) због доласка на рад под дејством алкохола или других опојних средстава, односно употребе алкохола или других опојних средстава у току радног времена, кoje има или може да има утицај на обављање посла;

5) ако његово понашање представлља радњу извршења кривичног дела учињеног на раду и у вези са радом, независно од тога да ли je против запосленог покренут кривични поступак за кривично дело;

6) ако je дао нетачне податке који су били одлучујући за заснивање радног односа;

7) ако запослени који ради на пословима са повећаним ризиком, на којима je као посебан услов за рад утврђена посебна здравствена способност, одбије да буде подвргнут оцени здравствене способности;

8) ако не поштује радну дисциплину прописану општим актом Послодавца, односно ако je његово понашање такво да не може да настави рад код Послодавца.

Послодавац може запосленог да упути на одговарајућу анализу у овлашћену здравствену установу кojy одреди Послодавац, о свом трошку, ради утврђивања околности из става 3. тач. 3) и 4) овог члана или да утврди постојање наведених околности на други начин у складу са општим актом Послодавца. Одбијање запосленог да се одазове на позив Послодавца да изврши анализу сматра се непоштовањем радне дисциилине у смислу става 3. овог члана.

Запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдан разлог који се односи на потребе Послодавца и то:

1) ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног поела или дође до смањења обима посла;

2) ако одбије закључење анекса уговора у смислу члана 89. став 1. тачка 1) - 7) овог уговора.

2) Мере за непоштовање радне дисциплине, односно повреду радних обавеза

Члан 97.

Послодавац може запосленом за повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине у смислу члана 96. став 2. и 3. овог уговора да, ако сматра да пocтoje олакшавајуће околности или да повреда радне обавезе, односно непоштовање радне дисциплине. није такве природе да запосленом треба да престане радни однос, уместо отказа уговора о раду изрекне једну од следећих мера:

1) привремено удаљење са рада без накнаде зараде, у трајању од једног до 15 радних дана;

2) новчану казну у висини до 20% основне зараде запосленог за месец у коме je новчана казиа изречена, у трајању до три месеца, кoja се извршава обуставом од зараде, на основу решења Послодавца о изреченој мери;

3) опомену са најавом отказа у кojoj се наводи да ћe Послодавац запосленом отказати уговор о раду без поновног упозорења из члана 98. овог уговора, ако у наредном року од шест месеци учини исту повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине.

3) Поступак пре престанка радног одиоса или изрииања друге мере

Члан 98.

Послодавац je дужан да пре отказа уговора о раду у случају из члана 96. став 2. и 3. овог уговора, запосленог писаним путем упозори на постојање разлога за отказ уговора о раду и да му остави рок од најмање осам дана од дана достављања упозорења да се изгасни на наводе из упозорења.

У упозорењу из става 1. овог члана Послодавац je дужан да наведе основ за давање отказа, чињенице и доказе који указују на то да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на упозорење.

Члан 99.

Послодавац може запосленом из члана 96. став 1. тачка 1) овог уговора да откаже уговор о раду или изрекне неку од мера из члана 97. овог уговора, ако му je претходно дао писано обавештење у вези са недостацима у његовом раду, упутствима и примереним роком за побољшање рада, а запослени не побољша рад у остављеном року.

Члан 100.

Запослени уз изјашњење може да приложи мишљење синдиката чији je члан, у року из члана 98. овог уговора.

Запослени, који није члан ни једног синдиката, уз изјашњење може да приложи мишљење синдиката коме се обратно, у року из претходног става овог члана.

Послодавац je дужан да размотри приложено мишљење синдиката.

Члан 101.

Ако откаже уговор о раду запосленом у случају из члана 96. став 5. тачка 1) овог уговора. Послодавац не може на истим пословима да запосли друго лице у року од три месеца од дана престанка радног односа, осим у случају ако Послодавац запосленом - особи са инвалидитетом и особи са здравственим сметњама, који се сматра вишком, не може да обезбеди одговарајући посао према његовој радиој способности.

Ако пре истека рока из става 1. овог члана настане потреба за обављањем истих послова, предност за закључивање уговора о раду има запослени коме je престао радни однос.

Члан 102.

Оправданим разлогом за отказ уговора о раду, у смислу члана 96. овог уговора, не сматра се:

1) привремена спреченост са рада услед болести, нecpeћe на раду или професионалист обољења;

2) коришћење породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета;

3) одслужење или дослужење војног рока;

4) чланство у политичкој организации, синдикату, пол, језик, национална припадност, социјално порекло, вероисповест, политичко или друго уверење или неко друго лично својство запосленог;

5) деловање у својству представника запослених, у складу са овим уговором и Законом о раду;

6) обраћање запосленог синдикату или органима надлежним за заштиту права из радног односа у складу са законом, овим уговором и уговором о раду.

5. Поступак у случају отказа

1) Рок застарелости

Члан 103.

Отказ уговора о раду из члана 96. став 1. тачка 1) и ст. 2. и 3. овог уговора Послодавац може дати запосленом у року од шест месеци од дана сазнања за чињенице кoje су основ за давање отказа, односно у року од годину дана од дана наступања чињеница кoje су основ за давање отказа.

Отказ уговора о раду из члана 96. став 1. тачка 2) овог уговора Послодавац може дати запосленом најкасније до истека рока застарелости за кривично дело утврђено законом.

2) Достављање акта о отказу уговора о раду

Члан 104.

Уговор о раду отказује се решешем, у писаном облику, и обавезно садржи образложење и поуку о правном леку.

Решење мора да се достави запосленом лично, у просторијама Послодавца, односно на адресу пребивалишта или боравишта запосленог.

Ако Послодавац запосленом није могао да достави решење у смислу става 2. овог члана, дужан je да о томе сачини писмену белешку.

У случају из става 3. овог члана решење се објављује на огласној табли Послодавца и по истеку осам дана од дана објављивања сматра се достављеним.

Запосленом престаје радни однос даном достављања решења осим ако Законом о раду или решењем није одређен други рок.

Запослени je дужан да наредног дана од дана пријема решења у писаном облику обавести Послодавца ако жели да спор решава пред арбитром у складу са чланом 112. овогуговора.

3) Обавеза исплате зараде и накнаде зараде

Члан 105.

Послодавац je дужан да запосленом, у случају престанка радног односа, исплати све неисплаћене зараде, накнаде зараде и друга примања кoja je запослени остварио до дана престанка радног односа у складу са овим уговором и уговором о раду.

Исплату обавеза из става 1. овог члана. Послодавац je дужан да изврши најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа.

6. Посебна заштита од отказа уговора о раду

Члан 106.

За време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета Послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду.

Запосленом из става 1. овог члана рок за који je уговором засновао радни однос на одређено време продужава се до истека коришћења права на одсуство.

Решење о отказу уговора о раду ништаво je ако je на дан доношења решења о отказу уговора о раду Послодавцу било познато постојање околности из става 1. овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа обавести Послодавца o постојању околности из става 1. овог члана и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа.

Члан 107.

Послодавац не може да откаже уговор о раду. нити на други начин да стави у неповољан пoлoжaj запосленог због његовог статуса или активности у својству представника запослених, чланства у синдикату или учешћа у синдикалним активностима.

Терет доказивања да отказ уговора о раду или стављање у неповољан положај запосленог није последица статуса или активности из става 1. овог члана je на Послодавцу.

7. Отказни рок и новчана накнада

Члан 108.

Запослени коме je уговор о раду отказан зато што не остварује потребне резултате рада, односно нема потребна знања и способности у смислу члана 96. став 1. тачка 1) овог уговора, има право на отказни рок који се утврђује овим уговором или уговором о раду у зависности од стажа осигурања. a који не може бити краћи од осам вити дужи од 30 дана :

-запослени који има до 10 година стажа осигурања - 20 дана,

-запослени који има до 20 година стажа осигурања - 25 дана,

-запослени који има 20 и више година стажа осигурања - 30 дана.

Отказни рок почиње да тече наредног дана од дана достављања решења о отказу уговора о раду.

Запослени може, у споразуму са Послодавцем, да престане са радом и пре истека отказног рока, с тим што му се за то време обезбеђује накнада зараде у висини утврђеној овим уговором и уговором о раду.

Накнада зараде из претходног става исплаћује се запосленом у износу просечне зараде запосленог у претходних 12 месеци.

Члан 109.

Запослени коме je радни однос престао има право да од Послодавца захтева потврду кoja садржи датум засниваша и престанка радног односа и врсту, односно опис послова на којима je радио.

На захтев запосленог Послодавац може дати и оцену његовог понашања и резултата рада у потврди из става 1. овог члана или у посебној потврди.

XIII. ОСТВАРИВАЊЕ И ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 110,

О правима, обавезама и одговорностима из радног односа одлучује Директор као надлежни орган код Послодавца или лице кoje он овласти, односно лице утврђено законом.

Овлашћеље из става 1. овог члана даје се у писаном облику.

Члан 111.

Запосленом се у писаном облику доставља решење о остваривању права, обавеза и одговорности, са образложењем и поуком о правном леку, осим у случају из члана 90. овог уговора.

Одредбе члана 104. ст. 2-4. овог уговора односе се и на поступак достављања решења из става 1. овог члана.

1. Заштита појединачних права

Члан 112.

Спорна питања између Послодавца и запосленог ypeђyjy се у поступку мирног решавања радних спорова, у складу са законом.

Поступак мирног решавања радног спора покреће се подношењем предлога Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова.

Стране у спору могу да поднесу предлог зajeднички или појединачно.

Спорна питања у смислу става 1. овог члана решава арбитар.

Арбитра споразумно одређују стране у спору из Именика миритеља и арбитара, у заједничком предлогу односно у року од три дана од дана прихватања појединачног предлога.

Рок за покретање поступка пред арбитром je три дана од дана достављања решења запосленом.

Спор може да се решава пред арбитром, ако je предмет спора:

1) отказ уговора о раду;

2) уговаряње и исплата минималне зараде;

3) дискриминациија и злостављање на раду;

4) накнада трошкова за исхрану у току рада;

5) накнада трошкова за долазак и одлазак са рада;

6) исплата jубиларне награде;

7) исплата регреса за коришћење годишњег одмора.

Арбитар je дужан да закаже расправу у року од три дана од дана приема предлога и документације о предмету спора и о томе обавештава стране у спору.

Расправа се одржава у присуству страна у спору и арбитра.

Ако једна страна у спору неоправдано изостане са расправе арбитар може да одржи расправу у њеном одсуству, узимајући у обзир документацију кojy je та страна доставила.

Свака страна у спору може да повуче предлог за покретање поступка пред арбитром најкасније до дана отварања расправе.

Арбитар може да ангажује вештака.

Арбитар je дужан да донесе одлуку у року од 10 дана од дана подношења захтева за споразумно решавање спорних питања.

За време трајања поступка пред арбитром због отказа уговора о раду, запосленом мирује радни однос.

Ако арбитар не донесе одлуку у року од 10 дана од дана подношења захтева за споразумно решавање спорних питања, решење о отказу уговора о раду постаје извршно.

Одлука арбитра je коначна и обавезује Послодавца и запосленог.

Члан 113.

Против решења којим je повређено право запосленог или кад je запослени сазнао за повреду права, запослени, односно представник синдиката чији je запослени члан ако га запослени овласти, може да покрене спор пред надлежним судом.

Рок за покретање спора јесте 60 дана од дана достављања решења. односно сазнања за повреду права.

2. Рокови застарелости потраживања из радног односа

Члан 114.

Сва новчана потраживања из радног односа застаревају у року од три године од дана настинка обавезе.

XIV. ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 115.

Послодавац je дужан да, пре доношења програма, у сарадњи са репрезентативним синдикатима и републичком организацијом надлежном за запошљавање, предузме одговарајуће мере за ново запошљавање вишка запослених.

Члан 116.

Репрезентативни синдикати дужни су да доставе мишљење на предлог програма у року од 15 дана од дана достављања предлога програма.

Републичка организација надлежна за запошљавање има законску обавезу да, у року из става 1. овог члана. достави Послодавцу предлог мера у циљу да се спрече или на најмању меру смањи 6poj отказа уговора о раду, односно обезбеди преквалификација, доквалификација. самозапошљавање и друге мере за ново запошљавање вишка запослених.

Послодавац je дужан да размотри и узме у обзир предлоге републичке организације надлежне за запошљавање и мишљење репрезентативних синдиката, и да их обавести о свом ставу у року од осам дана.

Члан 117.

Критеријум за утврђивање вишка запослених не може да буде одсуствовање запосленог са рада због вривремене спречености за рад, трудноће, породиљског одсуства, неге детета и посебне неге детета.

Члан 118.

Послодавац je дужан да пре отказа уговора о раду, у смислу члана 96. став 5. тачка 1) овог уговора, запосленом исплати отпремнину у складу са овим чланом.

Висина отпремнине из става 1. овог члана не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код Послодавца код кога остварује право на отпремнину.

За утврђивање висине отпремнине рачуна се и време проведено у радном односу код послодавца претходника у случају статусне промене и промене послодавца у смислу одговарајућих одредаба закона, као и код повезаних лица са послодавцем у складу са законом. То подразумева радни однос који je стечен у свим предузећима из члана 76. став 5. овог уговора.

Промена власништва над капиталом не сматра се променом послодавца у смислу остваривања права на отпремнину у складу са овим чланом.

Овим уговором или уговором о раду не може да се утврди дужи период за исплату отпремнине од периода утврђеног у ст. 2. и 3. овог члана.

Запослени не може да оствари право на отпремнину за исти период за који му је већ исплаћена отпремнина код истог или другог послодавца.

1. Отпремнина у случаjy технолошког вишка

Члан 119.

Висина отпремнине, коју je Послодавац дужан да исплати запосленом који услед технолошких, економских или организационих промена буде проглашен за вишак запослених, уредиће се анексом овог уговора након доношења посебних прописа који ypeђyjy то питање.

Члан 120.

Зарадом у смислу члана 118. овог уговора сматра се пресечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

Члан 121.

Запослени коме Послодавац после исплате отпремнине из члана 118. овог уговора откаже уговор о раду због престанка потребе за његовим радом остварује право на новчану накнаду и право на пензијско и инвалидско осигурање и здравствену заштиту, у складу са законом.

2. Критеријуми за утврђивање вишка запослених

Члан 122.

Вишак запослених из става 1. овог члана, у зависности од разлога за престанак потребе за радом запослених, утврђује се полазећи од следеЬћих околности:

1) запослени се добровољно пријавио да буде утврђен као вишак,

2) запослени ради на пословима за чијим je обављањем престала потреба,

3) запослени ради на пословима чији je обим смањен.

Ако на пословима из става 1. тачке 3) овог члана ради више запослених, вишак запослених на тим пословима утврђује се полазећи од остварених резултата рада запосленог, односно оцене рада запосленог на основу образложене оцене непосредног руководиоца оценама задовољава. истиче се и изузетно се истиче, кoje се заснивају на следећим елементима:

1) квалитет обављеног посла;

2) самосталност у раду и иновације;

3) ефикасност рада;

4) однос према раду, радним задацима и средствима рада.

У случају када два или више запослених имај у исте резултате рада, примењују се допунски критеријуми по следећем редоследу:

1) број чланова породичног домаћинства који остварују зараду. при чему предност има запослени са мањим бројем чланова домаћинства који остваруjy зараду;

2) време проведено у радном односу код Послодавца, при чему предност има запослени са дужим временом проведеним у радном односу код Послодавца и правно повезаних лица из члана 118. овог уговора;

3) здравствено стање запосленог и чланова његове уже породице, при чему предност има запослени ако он или члан његове уже породице болује од тежег обољења. према налазу здравственог органа;

4) број деце на школовању, при чему предност има запослени са већим бројем деце на школовању:

Одређивање запослених којима ће се отказати уговор о раду врши Директор, односно лице кoje он писмено овласти. водећи рачуна о изјашњавању запосленог, у складу са наведеним критеријумима.

Члановима домаћинства у смислу става 3. тачка 1) овог члана сматрају се лица кoja живе заједно и која заједнички привређују и троше приходе.

Члановима уже породице из става 3. тачка 3) сматрају се брачни друг и деца.

XV. ОРГАНИЗАЦИДЕ ЗАПОСЛЕНИХ И ПОСЛОДАВЦА

1. Синдикат запослених

Члан 123.

Запосленима се јамчи слобода синдикалног организовања и деловања без одобрења. уз упис у регистар.

Члан 124.

Запослени приступа синдикату потписивањем приступнице.

Послодавац je дужан да запосленом који je члан синдиката на име синдикалне чланарине одбије износ од зараде на основу његове писмене изјаве и да тај износ уплати на одговарајући рачун синдиката.

Члан 125.

Синдикати су дужни да доставе Послодавцу акт о упису у регистар синдиката и одлуку о избору председника и чланова органа синдиката, у року од осам дана од дана достављања акта о упису синдиката у регистар, односно од дана избора органа синдиката.

Председник и чланови органа синдиката, пре истека рока на који су изабрани, могу да поднесу отказ у писменој форми на функцију односно чланство у органу синдиката. Отказ се подноси у писменој форми, noiписан и заведен у деловоднику, и доставља синдикату и Послодавцу.

У случају отказа председника и чланова органа синдиката, синдикати су дужни да, најкасније у року од осам дана, доставе Послодавцу одлуку о престанку функције односно чланства у органима синдиката.

Члан 126.

Синдикати имају право да буду обавештени од стране Послодавца о економским и радно-социјалним питањима од значаја за положај запослених, односно чланова синдиката.

Члан 127.

Послодавац je дужан да синдикатима који окупљају запослене код Послодавца обезбеди техничко-просторне услове у складу са просторним и финансијским могућностима, као и да им омогући приступ подацима и информацијама неопходним за обављање синдикалних активности.

Репрезентативни синдикати имају право на употребу службеног возила за потребе свог рада, на основу писменог одобрења Директора.

Члан 128.

Споразумом између Послодавца и синдиката код Послодавца, може се утврдити право на плаћено одсуство представнику синдиката ради обављања синдикалне функције, сразмерно броју чланова синдиката.

Ако споразум из става 1. овог члана није закључен, лице овлашћено за заступање и представљање репрезентативног синдиката код Послодавца за обављање синдикалне функције има право:

1) на 40 плаћених часова рада месечно ако синдикат има најмање 200 чланова и по један час месечно за сваких следећих 100 чланова;

2) на сразмерно мање плаћених часова ако синдикати имају мање од 200 чланова.

Члан 129.

Синдикални представници овлашћени за колективно преговарање, односно одређени за чланове одбора за колективно преговарање, као и одређени за заступање запосленог у радном спору са Послодавцем пред арбитром или судом, имају право на плаћено одсуство са рада за време преговарања односно заступања запосленог.

Члан 130.

Синдикални представници који одсуствују са рада у складу са чланом 129 - 130. овог уговора имају право на накнаду зараде у висини њихове просечне зараде у претходних 12 месеци у складу са овим колективним уговором и уговором о раду.

Накнаду зараде из става 1. овог члана плаћа Послодавац.

Члан 131.

Синдикату се, по потреби, достављajy позиви са материјалима ради присуствовања седницама органа на којима се разматрају мишљења. предлози, иницијативе и захтеви синдиката, односно на којима се одлучује о појединачним правима, обавезама и одговорностима запослених.

Члан 132.

Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији послова код Послодавца доноси Послодавац уз предходно прибављено мишљење репрезентативних синдиката.

Репрезентативни синдикати мишљење из става 1. овог члана достављају у року од 8 дана од дана пријема предлога правилника из претходног става овог члана.

Члан 133.

Послодавац не може да откаже уговор о раду, нити на други начин да стави у неповољан положај запосленог због његовог статуса или активности у својству представника запослених, чланства у синдикату или учешћа у синдикалним активностима, за време трајања и престанка функције, у складу са законом.

2. Финансијска помоћ синдикату

Члан 134.

Послодавац се обавезује да, уз исплату месечних зарада запосленима, репрезентативним синдикатима сразмерно 6pojy чланова пренесе средства у висини од 0.1 % од масе средстава издвојених за зараде без пореза и доприноса. у циљу финансијске подршке реализацији програма деловања синдиката.

Средства из става 1. овог члана користе се у складу са годишњиим програмом деловања репрезентативних синдиката.

Репрезентативни синдикати имају обавезу да на кpajy календарске године Послодавцу доставе извештај о утрошеним средствима.

Репрезентативни синдикат, који извештај о утрошеним средствима не достави најкасније до 31. марта наредне године, дужан je да иста врати без одлагања.

XVI. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 135.

Поступак измене и допуне овог уговора исти je као и поступак његовог доношења.

Члан 136.

На сва питања кoja нису регулисана овим уговором примењиваће се одредбе закона.

Члан 137.

Овај уговор ступа иа снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Послодавца, и примењиваће се у наредне три године.

Колективни уговор објављује се на интернет страници Завода.

За Владу

Министар просвете, науке и технолошког развоја

ДрСрћан Вербић

За Јавно предузеће „Завод за уџбенике” Београд

Директор

Драгољуб Којчић

За репрезентативне синдикате:

За Синдикат организација ЈП Завод за уџбенике

Председник

Борислав Вукша

За Синдикат Завода уџбенике

Председник

Милош Велашевић

Овај колективни уговор истакнут је оглацној табли Завода 16.07.2015